Након деценије корачања по европском путу Србија се нашла пред потребом за још једном 'народном револуцијом', која ће, као и она пре ње, искључиво представљати вољу народа и довести до толико жељеног благостања, за чији недостатак је и данас крива политика деведесетих...
- Борисе, дођ' овамо - рече неименовани нижи званичник међународне заједнице - Види, злато, ово што си до сада радио по питању привреде, одбране, телекомуникација, Косова, Војводине... Урадио си одлично. Али, сад морамо мало да те пљунемо.
- Па што сад кад сам се уход'о у државничким пословима - упита Борис - А и много волим да се рукујем са сиротињом кад су новинари у близини, много лепо изгледам.
- Није да ти морам објашњавати, али ево - рече међународни и настави - Према нашим проценама, то није требало да се догоди још бар неколико година, али ваш глупи народ је почео да мисли да је научио да мисли па смо у опасности да наш труд за ваше добро остане без резултата.
- Ма јок бре, нисте у праву, ако могу да кажем. То је само шака јада која је у оном периоду кад је Аца био глуп гледала суђења из Низоземске. Није то ништа страшно, Ивица њих може да среди за час посла - рече Боки.
- Пусти ти Ивицу! - викну изасланик - Они мисле да знају да мисле, а чим им таква мисао дође у главу, ваља нешто предузети. Елем, Тома је ту испред канцеларије, нек' уђе и он, да не морам понављати. Зови га.
- Томо, упaдај, немој да чека - рече Боки кроз отшкринута врата своје председничке канцеларије.
- Помаже Бог, браћо - рече Тома улазећи у просторију уз осмех.
- Не сери, Тита ти - одговори Боки - него саслушај човека, да не понавља, зато смо те и звали. К'о да би другачије и ушао овде.
- Чуј га што пизди - рече Тома - Прпа за фотељу, хахаха.
- Нека, смирите се, немам цели дан да се с вама зајебавам - рече међународни и настави - Да скратим. Томо, организуј митинг, навуци оне сателите да навуку своје бираче и окупи се пред скупштином.
- Што? - упита Тома - Је л' то рушимо Бокија, хахаха.
- Опет он! Немој да те мењам Јоргованком, ионако је народ више воли. Кретену један! - рече љутито изасланик - Народ вам је скоро дошао до памети, а ми то, је л тако, не смемо да допустимо. Организуј митинг, пљуни Бокија, ал не превише. Усмерићемо бес оваца на њега, ти испадаш херој и настављамо по плану. Боки ће се к'о фол наљутити и неће вам дати изборе.
- Шта онда? - запита Тома.
- Е онда ти опет окупиш овце и рушиш режим. Боки попусти, распише изборе, освојите приближно гласова, то је мој посао, и у фазони идете невољно у коалицију, али морате, па вам је опроштено - појасни европејац.
- Па народ ће и даље да мрзи овог манекена - рече Тома - шта смо добили? Осим што ја добијам његову фотељу, хахаха.
- Е па народ ће њега да мрзи, а има и оних који га воли, мада ни сам не могу да верујем. А ти ћеш као да му будеш контра у власти, па ће се овце смирити мислећи да има бар неко да их штити, ко воли Русију, фазони, и тако можемо бар још 10 година. Више нам и не треба - рече међународни.
- Е свака вам част на идеји! - рече Боки - Већ сам мислио да ме на мапи нема. Много сте бре паметни!
- Који си ти лик - рече Тома и окрену се према међународном - Све је то супер, а ко ће то да плати? Треба нахранити оне који дођу, музика, озвучење, превоз.. То кошта. Ја немам, да вам одмах кажем.
- Не брини ти ништа, Динкић зна за план, он ће то да среди - рече нижи представник - Видим да му је драго, каже није га Веља пљувао одавно, хахаха. Који сте ви циркус од народа! Ето, је л' све договорено?
- Јесте! - узвикнуше будући коалициони партнери на европском путу.
- Онда у реду, бићемо на вези - рече међународни и у одласку добаци - Не морате ништа око ручка, журим у неку БиХ, тамо нешто кењају око власти па ми шеф рече да видим шта је.. Гори су и од вас, ако можете веровати.
